Да би се смањила потрошња енергије зграде, неке студије су одабрале отворене расхладне торњеве од стварних система климатизације за тестирање на лицу места и анализу оптимизације. На пример, Хуанг Каилианг ет ал. (2023) спровео је испитивање услова рада током целе године на расхладном торњу система за климатизацију зграде.
Анализом измерених података утврђено је да је ефикасност размене топлоте расхладног торња била између 55% и 59%, а однос ваздух-вода је био далеко испод оптималне вредности од 1,0 до 1,5. Замена расхладног торња са високоефикасним, штедљивим и спиралним млазницама против зачепљења, повећање висине структуре преграде расхладног торња и ажурирање и повећање материјала за паковање унутар торња су ефикасна решења за оптимизацију. Прорачуни показују да се уградњом фреквентног претварача на расхладни торањ може уштедети 92,12 милиона кВх електричне енергије годишње.
